ZDRAVLJE

Svi su ljudski problemi sporedni kada se pojave problemi sa zdravljem.

I meni su se pojavili, prošli petak, sa stomakom.

Stomačni virus, veli doktorica ispod maske, nema ko ga nema. 

Odvratne su to stvari, nešto o čemu ne bi trebalo pisati nikako, ali jebiga, to je što trenutno kao pisac najbolje mogu. 

U ova tri dana naslušao sam se zvukova iz vlastitog stomaka kao nikada prije, pri čemu je bila najluđa kao neka mala solaža na fretles basu. 

Najgore mi je bilo u Merkatoru na kasi, gdje se čulo tako glasno pretakanje da me kasirka pogledala u čudu. 

Još u nedelju htio sam da idem na posao, vjerovao sam da ću moći jer već sam uveče s apetitom jeo čvrstu hranu, ali izgleda da je neki baš opasan virus, koji od svega pravi užarenu lavu, magmu. 

Ipak, najveći proliv, onaj za koji sam mislio da će puknuti šolja, on mi je stigao nakon što sam malo gledao portale i socijalne mreže.

Ljudi su u Bosni jako glupi, pa lakne čovjeku kad ih zamisli sve u šolji, u mojoj spasonosnoj školjki. 

Kada bi neko takav film snimio, da li bi se tako nešto moglo smatrati sličnim filmovima Godzilla i King Kong? 

Bio sam se danas iznervirao u čekaonici, jer sve je ionako sporo, a ja sam još svako malo morao izlaziti iz reda, radi toaleta. 

Dobio sam iste tablete koje sam prije imao u kući, pa u apoteku nisam ni išao na povratku kući, već u kafić, naručio malu s mlijekom i otišao u toalet. 

Probao sam skočiti sa skejtom, ali nema šanse, uzburka se u stomaku more, a ne želim biti kao mala djevojčica koja se neku noć jadna ukakila usred Binga. 

Enterofuril se zove lijek i kako se čini, već je malo zgusnuo stvar.

Naumpao mi je i prigodan slogan za njihovu reklamu: gustin za vašu stolicu. 

Nadam se da ću sutra biti zdrav jer više mi je dojadilo. 

Najdosadnije je kad ti dođe grč, ne zato što tako boli nego što znaš šta će sada biti. Sreća mi je u ovoj situaciji što sam tako izmršao, jer mi to daje mogućnost da više uvučem guzicu u šolju i tako, uprkos svemu, stay clean. 

Prva dva dana, kada sam imao malo i temperature, mučnine i kostobolje, zbog čega sam se malo i zabrinuo, samo sam mislio o tome kako je zdravlje sve. 

Jako mi je laknulo kad sam vidio da iza mene ponovo ostaje prljava šolja, onako kao iza kafe, jer to još jutros nije tako bilo, jutros je za mene to dvoje bilo doslovno isto, pišati i srati.

Fini ljudi se užasavaju od ovakvih tema, ali i meni je više dosta pisanja za fine ljude, a i njihova je česta osobina da lažu kako čitaju književne stvari, kako god napisao ti ljudi ti nikada neće uskratiti svoje priglupe, od sadržaja potpuno prazne komplimente. 

Sa druge strane, ovo je priča ozbiljna, ja sam tu autor, a u dvadeset i prvom vijeku, kada je ne samo dozvoljeno, nego čak i poželjno pisati o sebi u prvom licu jednine; ja to moram, takav posao, boljeg nema. Jebi ga, reci hvala bogu na svemu i udri. 

I ja sam udario, ne samo po Enterofuril, nego i po još nekim preparatima, za koje sada mislim da će se samo ugraditi u proljev i napustiti moje tijelo bez da mu daju išta, a ne ono što sam ja očekivao za tih dodatnih 15 KM; apotekarka me izglavićarila, ali vjerovatno u najboljoj namjeri, i sebe bi isto tako da je problem njen. 

Ne znam zašto, ali meni je fekalni humor oduvijek bio veoma smiješan. Krio sam to kao neku manu, sve dok se nisam upoznao sa književnim radom Rableovim, koji je u tome ostao neprevaziđen. 

Treba pisati o čemu se god hoće, jer samo tako pisanje može biti slatko, sve drugo je jedan vječiti, iscrpljujući, vatreni i po vlastiti život opasni proljev.