3.
Vrijeme se naglo pokvarilo i dovelo skejt sezonu pod znak pitanja. Sinoć, a i jutros, bilo je šest stepeni, što nije najbolja temperatura za skejtanje, ali ja se nadam da će tako koji dan i onda opet sunce.
Juče, a i u petak isto, sletio sam koji hardflip. Posljednji put prije toga mogao sam prije nekih trinaest-četrnaest godina, ali jadan je bio, okretao se na jedan centimetar od poda i završavao iskošen. Sad nije tako, sad skačem visoko, a oni koji su mi ispali najbolje uhvaćeni su iznad koljena. Jedan je bio baš profi, zavrćen, uhvaćen, odvožen, sve bez imalo muke.
Nešto mi se danas stužilo, krivo mi što nemamo zatvoreni skejtpark. Mi, sarajevski skejteri, hendikepirani smo s tim dosta, ko se god ljetos razvija dobro, mora usporiti na jesen, a tako ljudi i prestanu skejtati, započnu preko zime s nečim drugim i onda im se na proljeće mrsko vraćati. Da imamo taj skejtpark drukčije bi bilo. Prvi ja bih u njemu visio kad god mogu, i ne bih hardflip ispustio iz nogu, već ga usavršio, pa možda doveo i do perfekcije jer potencijal je tu, juče sam uradio jedan perfektan, znači ima to u meni.
Predizborna kampanja je u toku i to me dodatno tišti, nekako mi grubo podcrtava da živim u društvu gdje mjesta za ono što volim i želim ja ima slabo ili nikako. Ljudi se hvataju za šuplje priče političara i raspredaju ih nadugo i naširoko, zabavljaju se s tim ako ništa, a ja ne mogu ni to, nikakve naslade ne nalazim u raskrinkavanju političarskih prevara, još manje odvratnom u proklinjanju i psovanju istih. Jednu sam stvar ipak primijetio - u moru kandidata i njihovih predizbornih laži nije se našao baš nijedan da obeća skejtpark. Jebeni seljaci.
4.
Da bih prištedio tene odlučio sam malo manje raditi flipove, a više pucati olije i vanejtije. Krajnje je vrijeme i da zavrtim više taj kabalerial, koji mi je ostao zakovan na 270. Večeras sam ga probao nekoliko puta, i dalje je zakovan, ali ima mali pomak, uhvatio se koji stepen više, treba na njemu raditi.
Bs Crooked ide bolje nego ikad. Otkako sam se odvažio da skačem na njega prije nego krene crno često ga otfuram da na sami kraj ivice, sletim tek iza žardinjere. To mi je velika sreća, sletiti taj dugi kruks, a noćas sam ih upecao pet komada, pet slećenih, a odgrajndanih do iza žardinjere je bilo i dvadeset, skoro svaki. Osovine su mi odavno pretkraj, ali sutra ću ih ipak obrnuti još jednom, nove su već kupljene, ali neka ih još malo.
6.
Danas nije bilo skejtanja, osim samo malo čiste vožnje, na putu od parkinga do anketa. Mislim da mi je to bilo potrebno, da jednu noć ne skejtam, jer zbog inventure sam proveo dosta vremena čučeći na prstima, od čega me jako zabolio lijevi taban. Noć prije imao sam jedno ružno slijetanje na primo, i jedan dobar udarac u desni list, pa drago nogama da takve ranjene ne moraju skejtati, ne samo njima, već cijelom mi tijelu, koje se još nije naviklo na promjenu vremena, pa se puno buni zbog hladnoće i udaraca. Nek’ vala malo i odmore, onda će ponovo skakati visoko i udarati jako, a i valja malo o skejtu i razmišljati, i to pomogne da se sutra bolje skejta.
Iz glave mi ne izlazi ono što sam vidio u Trebinju, kosa ivica i kinked rejl, oboje kao da su preneseni iz nekog skejtparka. Ivica je niska i u mramorne ploče odjevena, sa dobrim zaletom i dobrim doskokom. Rejl je po pitanjima zaleta i doskoka lošiji, ali je kao objekat puno atraktivniji - zapravo je to zidić koji prati stepenice na koji je dodana široka četvrtasta cijev. Kada bih uradio na tome beksajd noseslide, a pogotovo beksajd kruks, mislim da bi mi to bio jedan od najboljih dana u životu.
Svidio mi se taj grad puno, Trebinje. Nisam nikada bio u Italiji, ali bih za Trebinje rekao da me podsjeća na Italiju. Ulice su, koliko sam vidio za tri-četiri šetnje po centru, sve dobre, od dobrog asfalta, a ima i dobrih, prostranih i popločanih trgova. Ima i za mene najbolju slastičarnu u kojoj sam ikad bio, zove se “Kod Grka”, koji ima dvadeset vrsta kupova od sladoleda. Provesti tamo koji dan, kad u Sarajevu bude smog a dole sunce, sunčati se, snimiti koji trik i pojesti svaki kup kod Grka, to bih ja.
Mislim da ću uskoro opet početi vježbati bs tailslide. Nekada, prije petnaest godina, radio sam na njemu i bio došao do toga da ga nabacujem i slajdam na jednoj stepenici. Sjećam se od tada da sam ga proslajdao tek kada sam počeo prvo skakati iznad ivice, pa tek onda okretati noge. Poslije ga nisam nekako više ni probavao, ali bih sada mogao, dotjerao sam bs vanejti tako da ne bi trebao biti prevelik problem.
Ista je stvar i sa blantovima, na kojima se već nešto i radilo - neki dan u radnji, samo tako na podu, pucao sam bs blantslajde u dužini od metar. Bio bih sasvim zadovoljan da na ivici puknem i deset cenata. Ljetos jedne večeri Mili i ja smo napali sa blantovima prvu stepenicu kod Akademije i obojica slajdali, on pogotovo, koji je nekoliko puta preslajdao i rupu nasred stepenice, ali nismo mogli sletiti jer nema ivica kraja, treba pop out.
Jedini iz Sarajeva ikad kog sam vidio da je sletio bilo koji od blantova bio je fs blant na fletrejlu, kog je uradio Dino. Bio je to kockasti fletrejl, više ivica nego šipka, na kom je lik opalio taj fs blant kao da je to najnormalnija stvar. Svi koji smo to vidjeli tada zgranuti smo ostali šta je počinio, a najviše Dino sam, koji inače nije znao taj trik, nego došlo mu da proba i probao perfektno. I meni se desilo slično, da sam jednom ispred Parlamenta opalio savršeni frontsajd flip i to je bilo to, nikad više. Do ovog ljeta.
7.
Kada bi mene neko pitao koji je u Sarajevu najveći hram sporta, odgovorio bih bez razmišljanja da je to Skenderija. Mimo košarkaša, rukometaša i malonogometaša, Skenderija je svijetu dala i najmanje pedesetak skejtera. Skejtalo se na svim dijelovima Skenderije, uključujući i krovove, a sada se ponovo aktualizira Kocka, koja je u opštem renoviranju došla kao neka nadoknada skejterima koji su oštećeni za galtki flet - Kocka nam je bolja nego ikad, sva u debelom granitu koji neće pući nikad.
Jedna od stvari koje se prije nisu skejtale jer nisu bile tako dobre jeste uvučena ivica. Sad sam u njoj otkrio cijeli novi svijet, svijet laganog grajndanja bez olija. Bio sam na njoj sinoć, zajedno s Mirzetom, koji je prava raja za voziti skejt, što znači da više skejta nego što priča, a kad priča onda su to skejt teme, nije kao neki drugi stariji skejteri, koji devedeset posto sessiona sjede, cugaju ili ne cugaju, i pričaju, pričaju, pričaju, ako nemaš slušalice teško se s njima skoncentrisati. Žao mi to bude, sve su to likovi koji u sebi kriju veliki potencijal, kada bi ga razvili scena bi nam sigurno bila puno veća, ali ja nemam moć da ih natjeram, i kad pokušavam samo tjeram prema svađi. Sulja, recimo, ljetos nabacio preda mnom savršeni bek tejl na visoku ivicu kod Akademije, tri-četiri puta zaredom, ali se nije potrudio da ga dovede do kraja, a sigurno bi uspio da je samo jedan sat ozbiljnog treninga uložio u to, najteže je već savladao.
Sinoć, Mirzet je pržio fs 50-50 i fs 5-0. Meni je na beksajd stranu, pa sam išao to dvoje na bs, a onda sam probao noseslide i iznenadio se kako je zapravo lako iz tog položaja nabaciti šta god hoćeš. Noseslide, kruks, nosegrind, fajv-o, sve mi je išlo i sve sam nekako uspio i izaći sa ivice, uz razne karefeke. U pokušaju da izađem iz noseslidea počeo sam da se bacam na okomitu ivicu i da hvatam na njoj switch fs crooked, koji sam pođe niz ivicu, ali i izleti ispod nogu. Probaću to još koji put svakako, možda se i sleti. Sa suprotne strane, na korak zaleta, hvatao sam i fs tailslide, koji piči kao i noseslide. Ni beksajd nije težak sigurno, samo dok se još malo naviknem na samu ivicu, a kontam i da je to prava prilika za naučiti slajdati blant.
Na kraju je ispao pravo sladak session. Jedva čekam da Mirzet opet dođe, čini mi se da nam je sličan skejterski vajb.
Nema komentara:
Objavi komentar