DVANAESTI ČETVRTOG

Kako sam i mislio, probudio sam se dramski napet. 

To znači da se u meni rađa dramaturgija.

Tačno sam pretpostavio i da će ovo malo sna uticati na mene kao da su me anđeli u snu priključili na infuziju optimizma.

Jest, treba Bosni da joj ja pišem komedije, jer prvi ja sam komedija, u meni prvom nalazi se ogromni kanjon - jaz između mojih mogućnosti i želja. 

Mak Dizdar je vraški precizno zapisao o nama, Bosancima, koji smo duša Bosne: “...I k tomu još, da, prostiš, prkosna od sna.”

Mali pisac hoće da je veliki, seljak da je građanin, seljačina državnik - poneki seljačina uspije, mi ostali se furamo i pušemo.

*** 

Zabiberio sam ga sam sebi odmah za početak dana, tako što sam sipao ATF ulje greškom u motorno, zbog čega sada ne smijem upaliti, moram dati stoju da bih ga imao. 

***

Iskoristio sam ovaj loše započeti dan na najbolji mogući način, a to je kao pisac komedije.

Sada mislim da sam uradio dobar posao, te da bih, kada bih imao ovoliko vezanih sati mira svaki dan, već do kraja iduće sedmice stigao do kraja prve verzije. 

Sada je glavna stvar - ne dopustiti kada umor dođe da mislim ružno i malodušno o svojoj komediji, koja neće možda biti po volji glumaca, ali hajde vidjećemo. 

Boga ipak molim da uspijem sada osposobiti auto i da večeras idem malo na skejt. 

Nadam se da nisam sjebao previše s autom. U ponedeljak ga vozim majstoru, samo da mi to uspije i da ne bude preskup popravak, da ne okokuzim zbog toga frontalno.

***

Dok ovo pišem, korisno ali na pogrešno mjesto uliveno ATF ulje ističe van, a mrko motorno se sprema da bude uliveno. 

S tim u vezi molim Boga da to bude sve što treba, te da poslije toga mogu voziti svoje glupo auto. 

Ono mi je u idućim danima prijeko potrebno, a mome drugom psu Bleku još potrebnije, jer u suprotnom bi mogao jadničak od gladi skapati. 

***

Uspjela je zamjena ulja, a sve skupa me došlo 87 KM.

Takve su greške u odraslom životu, a ja trebam zahvaliti Bogu na solventnosti i bistroj glavi danas.

Izgubio 87, ali zato napisao stoju ili možda čak i stoju i po. 

***

Mjesec april tekuće godine razlikuje se po jednom posve novom iskustvu, a koje se u roku šest dana desilo dva puta, zbog čega sada čvrstvo vjerujem kako je htio Bog da ja to znam, kako je kad ti u lice doleti skejtbord. 

Prije šest dana pukao me preko čela i od toga sam dva dana imao glavobolju, a na dva mjesta zaboli i sada ako se pritisne.

Večeras, ipak, nešto potpunu novo - moj vlastiti skejtbord, nehotičnim trudom moje rođene noge, skočio je s poda i opalio me preko usta po nosu, zbog čega mi je pukla usna - mrvicu samo doduše, a nos me boli kao kad se brisao gazom. 

To je bilo na Vilsu, a prva misao bila je da ću ispljunuti zub, ali kad sam vidio da je samo krv odahnuo sam, za trenutak, jer u idućem sam mislio da mi je usna pukla puno - a ono ušla pljuvačka u krv pa od malo ispalo puno.

Zapravo je pukla tako malo da je to slučaj kad govorenje proste istine zvuči opasnije nego što jeste. 

Nisam se dao pokolebati, otišao sam na stepenice ispred Mašinskog i nakon desetak minuta valjanja po istim došao sebi. 

Poslije toga sam se popeo na vrh Bjelava, s kojih se zapravo nemoguće spustiti, ima dijelova tako strmih da nema te skejterske kočnice koja bi spriječila ubrzanje. 

Briljirao definitivno nisam, ali ni uzeo skejt u ruku, sve sam na nogama, uz puno potpunih zaustavljanja. 

Sve u svemu bila je ovo uzbudljiva skejt ekspedicija, koju ću upamtiti po tome kako sam, stotinkama pred udar, vidio skejt gdje se vrti kao torpedo. 

Dobro sam prošao, mogao bih se počastiti taksijem za nagradu.