Drago mi je vidjeti jednu stvar, a to je kako uprkos uništenoj vjeri i dalje pišem redovno i puno, pa ponešto od toga i dovršim. Sumnjam da bolujem od skribomanije, ali hajde šta fali, ovo i jeste društvo manija, a moja ako ništa ne muči druge, nego samo mene.
Skriboman ili ne, ja sam sinoć scenoslijed dovršio i ispisao poslije toga listu likova koji će se pojaviti u prvoj epizodi, a i u ostalim jer je ovo tek prva sezona.
Sada sam realno mogao započeti sa ispisivanjem same epizode, ali nisam, sjedoh napisati ovaj blog jer želim pričati kroz šta prolazim i tako osvijestiti najprije sebe samog, a sutra ako uspijem, ovi će blogovi postati korisna stvar za neke buduće nepouzdane pisce.
Sad je meni vjera u padu i to je nešto kroz šta prolazim svaki dan, pa se ne dam osjećajima, već im puštam da plaze po meni mirno. Strah me je da ću zbog pisanja postati potpuno usamljen čovjek,već sam to i postao, jer evo gdje pričam o onome što je meni važno. Bilo gdje u društvu da ispričam ove stvari samo sam ubitačno dosadan i zato od društva bježim i ja sam, u rad, rad, rad, a sa nadom da će mi se to na kraju višestruko isplatiti, promijeniti mi posao i maknuti s mene stigmu frika.
Eto, to je ono što sebi želim najviše, a to bi ujedno bilo i ostvarenje mojih normalnih planova, po kojima trebam biti profesionalni pisac po zanimanju, zato što sam magistar komparativne književnosti po struci.
Nema u tome ništa loše, ja sam čovjek na svom mjestu i borim se časno, po pravilima svog zanimanja, a bez lizanja centara moći, jer to je po meni nešto što pripada onima čiji književni talent ne može stajati samostalno, već mora uzeti neke štake, bilo od vladinog, bilo od nevladinog sektora. Da ne budem pogrešno shvaćen, nemam ja protiv toga ništa, samo mislim da nije za mene, jer ja hoću pričati šta sam smislio sam, pa uz to još biti i smiješan, a to nije ono što naručioci takvih tekstova žele.
Ma serem, imam puno toga protiv, ja književnost volim kao da mi je cura, pa mislim i da je debil svako ko hoće moju curu tjerati da se pretvara u nešto što joj je sušta suprotnost, jer njeno je da bude lijepa i slobodna.
***
Situacija se danas razvila tako da mogu sada otići sat-dva na skejt. Rijetko imam prilike skejtati u gradu po danu, a imam i glanc novu dasku, pa mi baš drago. Molim svog ličnog Isusa za dobru vožnju, za brze i lake noge koje udaraju precizno i jako, a lete visoko, visoko. Amin!
***
Nisam skejtao dugo, zbog kiše, ali išlo mi je dobro, uspio sam za jedan sat dosta toga uraditi, a skoro sve je bilo na nogama lakim. Glavna osobina lakih nogu je ta što uz najmanji napor bacaju i vrte skejt najviše i najljepše, a taj osjećaj, kad imaš visok i perfektan trik na skejtu, to je instant dopamin koji ne izdaje.
Razlika između skejta i pisanja je u tome što na skejtu vidiš jasno da li ti vještina napreduje, stagnira ili nazaduje. Na skejtu imam napretka dosta, često se i sam iznenadim, jer sve češće se desi da po čitavih sat-dva imam samo lake noge, pa kući idem samo sretan, bez da me išta boli, jer niti sam se grčio, niti sam se udario.
Iskreno jedva čekam da se napravi betonski skejt park, pravi, bez improvizacija i dunđerskih rješenja, javni i sa rasvjetom javnom, u kom će se moći skejtati slobodno, a na objektima napravljenim s mišlju na skejtere. Tu ću svoju vještinu moći unaprijediti najviše i najbolje, a oni koji sada ne mogu vidjeti skejtera bez da kažu nešto glupo i bezobrazno, njima, kao i obično, kurac da izbiju oči.
Ja bih sebi stvarno izbio oči kada bi mi tako krivo vidjele, od ljepote rugobu i obratno.
***
Razmišljam o tome kako trebam pisati više o skejtu, a ne trebam mariti što živim u izrazito neskejterskoj sredini, gdje možda tek svaka hiljadita osoba razumije ponešto od skejterskog slenga.
Trebam s tim pričama da se opuštam od ovih drugih, koje stvaram s mišlju da publika bude zadovoljna.
Dvije ideje mi se motaju po glavi već neko vrijeme, jedna u prvom i jedna u trećem licu, a obje bi na svoj način govorile o tome kako je Bosna kurčeva zemlja za skejtere, ali isto tako i gorku istinu o društvu, onu po kojoj su naši karinaški narodi predodređeni da ga popuše od sviju, pa i od ništavnih skejtera.
Još mi je jedna stvar na pameti, jedan koncept za knjigu kratkih priča, u kojoj bih od ljudi, čija sam kenjanja po meni kao skejteru upamtio, napravio likove bolesne za skejtom sto puta više od mene. Mene ti ljudi podcjenjuju na način da sam malouman, vidi se to iz načina na koji mi pristupaju i kojim mi se obraćaju, pa želim na taj način pokazati da nije to tako, već da ja njih vidim puno više nego oni mene, a moj mi pogled govori da su to ljudi zavidni, kojih moja skejterska sreća podbada u njihovoj nadasve statičnoj nesreći, od čega i postanu tako ljigavi i pihtijasti ljudi, ali ja ću ih ukrutiti, biće od njih dobre skejterčine, a da bude gore svu će robu kupovati od mene, pa može li gori scenario za te ljude, gdje ja imam njihove pare, a oni moj skejt? Moji skejtovi nisu jeftini, malo da su skuplji bili bi najskuplji mogući kod nas, pa biće fino pisati kako neko od tih tikvana diže mikrokredit da kupi bolida. Pošto u osveti ne valja pretjerivati, moram paziti da im se to što ulože u skejt nekako i vrati, možda i duplo, jer tada nije isključeno da poneko od tih slaboumnika postane skejter i u stvarnosti, nafuram od priče.
Odlučan sam sa večeras stavim prvu scenu na papir. Da osujetim “select all” mogućnost, učiniću to rukom, baš sam maloprije kupio dva nova rapidografa za to.
I sporo ću pisati, slovima malim i slatkim, u redovima ravnim i malo kao prskalice.
A kontam i prestati pisati ove blogove, ili sam bar danas malo o tome razmišljao. Oni imaju čitanost malu, do pedeset čitanja, ali se ponekad pitam da to nisu oni pakosni ljudi što me motre iz sjene, u lovu na kompromitujuće materijale, na nešto s čime će moći probati napraviti od mene šovinistu, nacionalistu, homofoba, antisemita ili šta drugo što ti može nabaciti dovoljno ljage da sutra ne možeš proći kroz neka vrata. Ipak ja tu nastupam dosta slobodno, pa ko je istraumiran i bolestan mentalno, sigurno mi bez problema može učitati ne znam ni ja više kakvo zlo, samo dobro nikakvo.
Sigurno ću probati sa skejt pričama, ali idemo zato i po scenario, idemo pisati nešto što makar u potencijalu nosi pristojnu zaradu, kako se ne bi osjećali loše kad pišemo zarad pukog zadovoljstva.
Nema komentara:
Objavi komentar