Powerslide je metod kočenja na skejtu koji se ubraja među trikove. Totalni početnici skaču sa skejta kad im postane nesigurno, malo iskusniji koče repom, još iskusniji nogom, a powerslide dođe nešto kao kruna skejterskog kočenja. S razlogom, rekao bih, jer osim što je najljepši, powerslide je i najteži (za naučiti) način kočenja. Kao i sa drugim stvarima teškim za učenje, jednom kada se savlada, powerslide postaje najlakši metod kočenja. Čitav skejt je takav: najbolji se najmanje naprežu.
O čemu se zapravo radi, šta je to u tom metodu tako posebno da predstavlja vrhunac skejterskog kočenja?
Za razliku od drugih metoda, kod powerslide-a skejter ne silazi s daske, niti daska dira tlo: kao i sama vožnja, tu se sve odvija na točkovima.
Da bih dočarao kako to izgleda za one koji o skejtu ne znaju puno - sigurno ste nekad vidjeli, na snimku ili svojim očima, kako driftaju automobili, kako se okreću po strani i kližu na gumama; e, isto to na skejtu jest powerslide.
Dva su glavna powerslide-a, frontside i backside, svi ostali varijacija na temu. Frontside je onaj u kom kližemo licem (ne na licu, nego na toj strani), a backside leđima.
Frontside powerslide je, bar za mene, lakši nego backside, zato što za backside treba gledati preko ramena. I jedan i drugi izgledaju moćno, a oba proizvode karakterističan zvuk, točkovi od skejta ciče kad se na njima slajda i to je zvuk autentičan, zastrašujući za neskejtere jer je rezak, glasan i bez fade in-a, i poput najljepše muzike za skejtere.
Meni powerslide nikad nije bio jača strana. Godinama, pa i decenijama sam ga radio pogrešno, i ako sam koji i napravio kako treba, bilo je to slučajno, nešto što nisam mogao ponoviti kasnije. Moji najbolji pokušaji su počinjali na točkovima, a završavali na guzici - obucite poliesterski šorc da možete powerslide i na guzovima.
S obzirom da je Sarajevo grad brdovit, sa širokim lepezom staza podesnih za skejtersko spuštanje, tu biti skejter, a ne znati powerslide, to je pomalo kao živjeti na moru a ne znati plivati. Odlučio sam da ne budem taj lik i naučim prokleti powerslide, jer nije kvantna fizika ili ispravno peglanje košulje, a treba mi.
Pošto su moji pokušaji bili uzaludni, pomoć sam potražio na internetu. Našao sam tutorijal od skejtera po imenu Aaron Kyro, koji je objasnio i usporeno snimio valjda sve trikove skejta. U onome što je pričao otpočetka mi ništa nije bilo nepoznato, sve što Kyro na snimku savjetuje već sam primijenjivao, a taman kad sam počeo misliti da je bezveze tutorijal, naišao je detalj koji mi je bio novi: za powerslide se valja okrenuti i ramenima, a ne samo kukovima kao ja što sam radio.
Izašao sam poslije toga na ulicu i dao se u praktičnu vježbu. Uzeo sam malo više brzine i okrenuo kukove zajedno sa ramenima, na šta se dogodi powerslide - uz glasnu škripu točkova kretao sam se na njima u naizgled nemogućem smjeru. Napravio sam to iz prve i iznenadio se šta nisam znao. Zatim sam ih napravio još dvadesetak i to je bilo dovoljno da zaključim kako ih sada znam.
Provjera znanja bila je zakazana za idući dan, to jest danas. Danas sam mogao sebi priuštiti da idem na skejt za vrijeme dnevnog svjetla, pa je to bila savršena prilika za downhill, koji je opet savršena prilika za powerslide.
Klasični sarajevski skejt downhill je biciklistička staza koja počinje od stadiona Koševo i spušta se niz Alipašinu ulicu, a zovemo ga Jezero jer u punoj varijanti kreće od porodilišta. Njega sam odabrao za svoju malu provjeru.
Na početku staze sam bio u 19 časova. Dan je bio lijep i staza je bila puno ljudi. Mnogi su izveli pse, što je pohvalno, a nije pohvalno što šetaju s njima po biciklističkoj. Čekao sam neće li se raščistiti, pa kad sam vidio da neće krenuo, uzdajući se u powerslide.
Jedan sam uradio odmah napočetku, da se najavim onima koji su mi na putu, što je super ispalo, sklanjali su se ljudi sa staze.
Nisam išao brzo, nisam smio zbog ljudi, pa su i moji powerslide-i bili kratki. Nakon što sam ih uradio još nekoliko, poželio sam duži i progutao se jače.
Taj duži nije uspio, završio sam na guzicu, dok se skejt otkotrljao. Ljudi su me gledali sa osuđujućim pogledima, prepao ih zvuk najnaprednijeg kočionog sistema. Bilo me malo stid, pa sam uzeo skejt i bacio se niz brdo. Uhvatio sam brzinu veću nego ikad i okrenuo se u powerslide. Ispao je možda i tri metra. Osjećaj je bio božanstven.
Nema komentara:
Objavi komentar